Морана

 

 

            Морана је опште словенска Богиња зиме и смрти. Описана је као витка жена дуге црне косе и затрашујућег изгледа, мада многи је описују и као веома лепу девојку црне косе али леденог осмеха који се увлачи под кожу и уместо да греје застрашује.

           Њен главни задатак је да душе умрлих одведе у царство мртвих. То чини пловећи у лађи од ораховог дрвета, које је у словенској митологији дрво мртвих. Њено име чувају имена бројних река широм словенског света, као што су Морава и Моравица, јер њој припадају воде река и мора.

 

         Морана је можда и најмоћније Божанство, њену моћ ништа не може да доведе у питање - она воли и ратнике и земљораднике и сточаре, сви су они смртни и пред њом једнаки па чак и кнез пред Њом не јаше на коњу. Морана није зло Божанство, она је Божанство неминовног, јер смрт је неминовност која нас све чека на крају. Од ње се не може побећи.

       

         Морани се као жртве приносе плодови земље, посебно ораси, плод њеног дрвета. Морана поседује „мртву воду“ чије је дејство чудотворно, она могућава да умрли, када дођу у свет мртвих, поново имају своје тело у првобитном облику. Поседује и Јахорику, воду заборава, коју користи како би себи намамила смртнике.

   

       Госпа је нежна и пажљива, свакога чека и себи на груди привија поштујући човека који је частан за живота био. Земљу Словени на груди привијају, њу са крвљу својом мешају и у срцу је носе па када по смрти стану пред Морану, Она каже: „Не могу кривити/судити ономе који крв своју са Земљом мешао је“ - и као Мати у загрљају ка Боговима га води да вечно у Праву живи јер Нав над оним ко Земљу у себи носи нема власти ни моћи.

           

 Славу Богињи узносимо која на све нас чека јер Слава јој и хвала што води нас ка Очевима и Матерама нашим да их у Праву сусретнемо и вечном љубављу се очистимо.