Мокоша

 

          Мокош је богиња предења, али и заштитница жена, која се брине о њиховом здрављу и породу. Она помаже породиљама и штити њихову децу, истовремено помажући жени да очува добар брак. Осим за предење, Мокош је везана и за остале женске послова као и за вођење домаћинства. Ипак, предење представља делатност која је нераскидиво везана баш за ову богињу. Много обичаји везани су за Мокош као заштитницу предиља. Словенске жене бацале су у воду кудељу која се називала «мокрица» и која је представљала жртву Мокоши. Пређа кудеље није се смела остављати преко ноћи да је не би Мокош опрела. Заштита оваца и њиховог руна такође је била једна од Мокошиних делатности, због чега су јој Словени такође приносили жртве. Маказе, босиљак и премен вуне стављани су под ноге Мокошином кипу што је имало за циљ да омогући заштиту неостриженим јагањцима.

 

        Чак и после прихватања хришћанства нека веровања везана за Мокош су остала.

       У северној Русији веровало се да Мокош иде од куће до куће за време великог поста и надгледа предиље.

       Сматра се такође да Мокош има функцију сличну суђајама. Будући да је везана за вретено и преслицу, претпостављало се да се Мокошина делатност протеже и на космичком плану као делатност Богиње која одређује људску судбину и сече кратке нити човековог живота. Још једна делатност везана је за Мокош, а то је врачање. Жене које су се у шеснаестом веку у Русији бавиле врачањем називане су мокошама. Александра Бајић повезује Мокош са Баба-Јагом, вештицом из руских бајки која живи у колиби на кокошијим ногама и која помаже младићима и девојкама дарујући их магијским предметима. Међутим, питање је да ли је Мокош изворно вештичја богиња или је то постала по прихватању хришћанства.

 

     Мокош се налазила међу боговима кијевског пантеона. Њен кип поставио је кнез Владимир 980. г. н.е. на брду изнад Кијева. Овај кип био је порушен осам година касније од стране самог кнеза Владимира који се у међувремену преобратио у хришћанство. Како се представљала Мокош? На северу Русије она се замишљала као жена велике главе и дугих руку, док историчар Воллмер спомиње Мокошин кип који представља фигуру састављену од делова различитих животиња. Због овог последњег сматрало се да је Мокош божанство ружноће, мука и невоља, као и човекових страсти, но ово схватање нема везе са традиционалним приказивањем Мокоши. Биће пре да је лик Богиње лик зреле жене са осмехом којим греје и благосиља.Име ове богиње најчешће се повезује са речју мек, па је тако Мокош у релацији са нечим што је мекано. Будући богиња плетиља и заштитница оваца, највероватније је да се придев меко односи на овчије руно. Такође, Мокош може бити повезана и са придевом мокро, због чега су неки аутори склони да је идентификују са Мајком Влажном Земљом. Ова идентификација свакако је утемељена на једној од одлика богиње Мокош. Наиме, она се, између осталог, схвата и као богиња плодности. Због тога се киша понекад назива и Мокошиним млеком. Иначе, име Мокош појављује се и међу Финцима, међу којима постоји истоветно презиме. Сматра да су Финци ово име преузели од Словена, односно, да онај који носи презиме Мокош има словенско порекло.

 

    Понекад се Мокош идентификује са Видом, женом Свароговом. Она је, заједно са Сварогом  заслужна за стварање људи и као таква повезана је са белом пчелом, митским претком Словена. Због тога је пчела Мокошина света животиња, као, наравно, и овца, али и змија. Њене биљке су липа, лан и кантарион. Липа је, дакако, повезана са првом женом насталом од дрвета липе, а за чије је стварање заслужна Мокош. Лан је, пак, према Чајкановићу биљка која се често користи у враџбинама, док се кантарион користи у лечењу женских репродуктивних органа.

   

      Функције Мокоши преузела је света Петка. Света Петка је такође заштитница жена, а оно што је интересантно јесте да влашке жене често спомињу ову светицу у контексту вршења магијских ритуала. Неке од њих моле се светој Петки за помоћ при вршењу ритуала, док се једном човеку она чак појавила лично и иницирала га у вештичји култ. Мокошин свети дан је петак, и тај дан жена не сме да преде, иначе ће бити кажњена од стране Мокоши. Ова богиња славила се између 25. октобра и 1. новембра, у зависности од тога који је дан петак. Као што знамо, Света Петка се слави двадесет седмог октобра и тај празник је фиксни (иако вероватно не битребало да буде, јер је петак посвећен женским божанствима као што су Фреја (фридаy) и Венера (вендреди).

 

        На Мокошин празник приношене су жртве у липовом гају, а најчешће су се састојале од биљака и разноразног поврћа, али забележено је и да су птице приношене као жртва овој богињи.