Матер Плодна – Влажна Земља

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Матер Плодна-Влажна Земља, словенска богиња мајка, је једна од најстаријих и најважнијих божанстава.

 

         Њено име Мајка Влажна Земља описује ову богињу као вечно плодну, животодавну и репродуктивну силу. Поштовање Богиње Мајке потиче из периода матријархата, уређења који се у неким облицима одржало код Словена чак до десетог века. Записи који говоре о добу кнегиње Олге (друга половина 10. века) спомињу да су жене тог доба имале скоро иста права као и мушкарци. Сама Олга поседовала је своје имање којим је управљала пре него се удала за кнеза Игора, чији је престо наследила.

        Извори тврде да се све до 988. године у Русији поштовала богиња мајка уз низ природних Божанстава и духова предака. Овде видимо да су неки облици матријархата постојали све док кнез Владимир није прихватио хришћанство 988. године срушивши притом многобожачке идоле постављене на брду изнад Кијева. Што се тиче права жена код нас, ситуација је била врло слична. Владислав Рибникар је сматрао да су словенске жене изгубиле своја права тек када када су Срби прихватили византијске обичаје и законе. Иако нису сви истраживачи сматрали да су словенске жене имале иста права као и мушкарци , опште је мишљење да су Словени живели у некој врсти матријахата.

 

        Словени су увек имали посебан однос према Богињи Мајци, сасвим другачији однос од оног који су имали према осталим боговима. Овај однос био је спој љубави и поштовања, као и осећаја непосредне блискости. Мајка Земља је једино божанство коме су се Словени увек директно обраћали и није имало своје свештенике нити икакав храм. При сукобима око приватног власништва сељаци су јој се обраћали са молбом да им буде сведок и у њу су се заклињали. Када је било потребно да се брак потврди, сељаци су гутали грумен земље или га пак стављали на главу. Њена помоћ коришћена је и при заштити стоке од болести. У ту сврху Словени би изорали бразду око стоке ослобађајући на тај начин заштитну моћ земље.

 

       Будући да је Мати Влажна Земља била једно од најпоштованијих божанстава, није ни чудо што се веровање у ову богињу одржало међу Словенима и после прихватања хришћанства. У Русији је после 988. године владао период такозваног двоверја, па су се Богови предака поштовали истовремено са Христом и хришћанским свецима.

       Функције Богиње Мајке пренете су на Богородицу.