Свјатовит Световид – Бог Одржитељ

 

        Богу Световиду славу узносимо јер он је бог Права и Јава и њему појемо песму јер је Светлост кроз коју видимо свет. Гледамо и у Јаву опстајемо, а Он нас од Нава чува и стога му хвалу појемо. Певамо и играмо Њему и призивамо Бога нашег да он земљу сунце и звезде постојано у светлости одржава. Слава сва Световиду, Богу нашем што отвара срца наша да признамо лоше поступке и добру се окренемо. Нека нас у загрљај као децу прими јер овако стоји: Оно што створено је - половичним умом не бива виђено. Јер тајна је велика, како то Сварог бива у исто време и Перун и Световид.

                                                                                                                                                            Књига Велесова   

 

          Световид је Бог који је поштован у свесловенским земљама.Према Велесовој књизи Световид са Сварогом и Перуном образује тројединство – Свету Тројицу. Радивоје Пешић коментарише то следећим: „Идеја о Тројици, створена код аријских народа, присутна је и овде. Бог се називао Триглав, што је указивало на тројединство, где је уместо Тројица, коришћена реч Триглав.“ Триглав је јединство : од којих једна потенција је Вишњи Бог Створитељ-Сварог ,друга потенција је Јаки Бог Ударач-Рушитељ-Перун и трећа потенција Бог Одржитељ и Бранитељ-Свјатовид .

 

      Познато је да је Световид имао четири главе, које су, вероватно, означавале четири стране света, а са њима и свевидеће знање оног што је било, јесте и биће. Световид је приказиван у сјајном белом оклопу обријане браде, са мачем који расеца таму , а носио га је бели коњ под чијим копима је земља певала. Пратио га је и верни пас као апотеоза црном демонском псету.

 

       Симбол Световида је такође и бели петао који својим гласом раскида тмину и призива светлост јутра. У тмини ноћи Световидова птица је бела сова која и у мраку види све. Јахање на коњу повезано је са уништавањем демонских сила које би пред јахачем безглаво узмицале.

 

         Основни атрибути Световида су да он види читав свет али га и брани од аждаје.Чувена слика Св.Ђорђа који убија Аждају пре хришћанства је још симболизовала Световида Бога Бранитеља пред којим тама узмиче и бива побеђена. Како видимо, Световид се јавља у улози ратника, који као божанство Светла објављује рат Мраку, Хтонском, што је симболизовано у лику аждаје. Видимо да је атрибут Световида у основи атрибут сунчаног божанства: он може да сагори таму и мрак. Управо у касном пролећу, око Ђурђевдана, врши се смена Соларног на рачун Лунарног, победа Змаја над Аждајом. У неким крајевима Европе на 1.мај (Баалове ватре) ,а потом и 15.јуна на Дан св.Вида када Срби по старом календару светују Видовдан пале се ватре око којих се игра и слави победа Световида над аждајом.

 

         Према Вуткеу Световид је највиши словенски Бог, то је Бог светла и Сунца, изазивач плодности, доносилац среће и победе; али он је и Бог олује, и утолико је сродан са Воданом из европске митологије. Шта значи име Световид? Свент - значи свет; други део имена вит протумачен је као скраћеница од "витез", у смислу витеза, коњаника. Други аутори сматрају да корен вит значи "дувати", "вејати", па би испало да је Световит у ствари "моћни дах". И Мирча Елијаде сматра да је корен свет означавао првобитно "снагу", "бити јак". Али, реч је о богу који је истовремено био осим "бог ратник и заштитник поља" (Елијаде, III, 1991, 33-34).Из свега овога произлазило би да Световид означавао : бога сунца и плодности, ратног бога, бога ветра, бога пророка.

 

         Постоји директна повезаност Световида са нашим епским јунацима, пре свега у лику - Марка Краљевића, који је, сматра се, замишљен сасвим тачно према обрасцу некадашњег Бога рата и Победиоца.