Јарило

 

Јарило је у митологији Старих Словена Бог пролећне вегетације и плодности, али  је и Бог рата. Замишљан је као изузетно леп младић, који јаше на белом коњу, у белој одећи, босоног, окићен пољским цвећем и са свежњем класја у рукама. Због тога су у различитим пролећним обредима, девојке одевене у бело и овенчане цвећем, јахале на белим коњима. У његову славу су прављене и лутке од сламе, које су називане именом овог божанства.Поред оваквог изгледа у доба потребе био је ратник са копљем и штитом.

      Изглед и особине бога Јарила нису биле исте у свим словенским народима. Јарило се код неких балтичких Словена звао Рујевит (Руђевид), а код неких Јаровит. Јаровит је ратничко Божанство као и већина Богова Словена јер су Словени били изложени сталним нападима непријатеља па је готово сваки Бог био и ратник по потреби чувајући своје племе.

       У његовом светилишту налазио се огроман штит прекривен златним листићима. Атрибут Јаровита било је и копље. На каменој плочи нађеној у Волгасту представљена је људска фигура поред које се налази велико копље.