Лада

 

        Лада је словенска Богиња љубави и лепоте која се међу другим народима појављује као Фреја, Изис, Афродита и многе друге. Повезана је са планетарном моћи Венере, која је поред љубави и лепоте везана и за плодност.

 

       Лада се предстваља као девојка дуге златне косе у коју је каткад уплетен венац од житног класја, што симболозује њену функцију Божанства плодности чинећи је тако аспектом Мајке Влажне Земље. На њеним грудима каткад се налазио и симбол Сунца, знак животодавне моћи. Као Богиња плодности Лада има своје годишње циклусе што показује веровање да она борави у боравишту мртвих све до пролећне равнодневнице. Овај свет мртвих је Ириј, а у њему осим Ладе борави и Велес, рогати бог стоке. У моменту када Лада треба да изађе у свет и донесе пролеће, Геровит Бог отвара врата Ирија пуштајући богињу плодности да благослови земљу. Крајем лета, Лада се враћа у Ириј. (Сличан мит постоји међу Германима, па тако Фреја проводи један део године у подземљу међу патуљцима, док грчка Персефона за време зимског периода обитава у Хаду.)

     Иако њена владавина почиње 21. марта, Лада је, пре свега, Богиња лета. Она следи за Весном, словенском пролећном Богињом. Међутим, обе ове Богиње везане су за плодност па је њихове функције понекад тешко разлучити. Као што видимо, Ладина владавина почиње већ у пролеће и траје онолико колико траје и доба плодности. Осим што је повезана са Сунцем, Лада је везана и за кишу као и за топлу летњу ноћ, која је идеално време за за поштовање једне богиње љубави.

       Ладине животиње су петао, јелен, мрав и орао, док су њене биљке трешња, маслачак, липа и божур. Осим планете Венере, Лади одговара и сазвежђе Бика, о чему је писао Александар Асов у Словенској астрологији. Овде опет видимо како се њена функција богиње плодности, чије владавина започиње у пролеће, меша са функцијом Весне. Према једном миту, Лада је удата за Сварога, који само уз њену помоћ може створити свет. Према другом, она је дружбеница Јарила, што је поново повезује са Афродитом чији је љубавник био Марс. Ритуали који су вршени у част Ладе најчешће су повезани са склапањем бракова, односно, бирањем супружника. Познат је и обред ладарице који се у Србији врши под именом краљице. Основне одлике овог ритуала описао је Вук Караџић: На дан Свете Тројице окупи се група од десетак младих девојака од којих је једна обучена као краљица, друга као краљ, а трећа као барјактар. Краљица седне на столицу док око ње игра коло преосталих девојака, а краљ и барјактар играју сами за себе. На овај начин краљице иду од куће до куће тражећи девојке за удају. Још једна одлика ритуала који се врше у част Ладе јесте прескакање ватре. Овакав обичај постојао је у свим крајевима Европе, а његова сврха је била омогућавање плодности као и заштита људи и стоке од злих сила.