Сварог – Бог Створитељ

 

Молимо се и клањамо се првом Триглаву и њему велику славу појемо.

Хвалимо Сварога, деда божијег који је свему роду божјем зачетник и

Творац је свега живог, вечни извор који тече лети свуда, а зими никада не мрзне.

                           И том живом водом напаја и живот нам даје док не стигнемо до ливада рајских, блажених.                                                                                                                                                                     Књига Велесова

 

Сварог је највише Божанство древних Словена.

    Он није снажан као неки други Богови, на пример Перун али је Онај Који Обликује и Ствара ,а самим тиме и старешина Богова и људи.

     Сматра се инкарнацијом Рода.Сварог је отац и створитељ богова. Он је после Рода наставио стварање света. Помиње се СваРод као облик Његовог имена. 

 

     Поставио је дванаест стубова на које је потом наслонио небески свод. Исковао је звезде. Звездано небо је заправо точак које обрће Сварогов брат Перун и садржи дванаест зодијака, који симболизују дванаест главних божанстава. Исковао је Сунце и поставио га на небо.

     Сварог од два стабла начини људе. Ти људи су били неми и без живота. Једном је Сварог удахнуо живот, другом Вида-Његова супруга. Од храста коме је Сварог удахнуо живот настаде мушкарац , а од липе којој је Вида удахнула живот настаде млада жена. Сварог им је наменио дужност да начине потомство које ће живети на земљи и које ће само кројити своју судбину. Тако Сварог заврши стварање света.

 

     Сварог је исковао прву бурму за брачни пар и постао тиме заштитиник брака. Научио је људе како да обрађују челик. Према неким легендама Сварог је чекић употребио и при стварању земље да би Алтаирске планине престале да расту. Након тога, од искри узрокованих ударцем по врху Алтаирских планина настали су многи богови.

 

      Сварога су звали и Вишњи или Свевишњи (тако Срби и даље називају сада хришћанског бога). Он је господар Сварге. Реч Сварга, Сњарга на санскриту значи небо, рај, ниско небо. Код Словена је Сварга представљала нешто попут света богова и мртвих, слично нордијској Валахали. Такође се помиње Ириј као део Сварге  што је представљао рај, односно вртове у Сварги. Васиљев је изнео тезу о пореклу Свароговог имена, која једноставно раздваја име Сварог на Свар (тј. Сунце) и –ог (суфикс са који има значење места) што би значило да је Сварогов домен место на ком Сунце живи тј. Васељена. Тиме се назначава и његова улога о чувању Васеље-нског, односно поретка свемира и природе. 

       Сварог је поштован и као Бог Сунца, чувар ватре и заштитник ковача. Међутим, улоге Бога Сунца и Бога ватре преузимају његови синови. ДаждБог постаје Бог Сунца , а Сварожић Бог ватре и огњишта (документовано код Источних Словена). Ипак, није сигурно да ли је Сварожић једно Божанство или представља све Сварогове синове или самог ДајБога. Сварогова моћ над ватром је идентификована и као генеративна и стварајућа моћ ватре. Генеративна-она која рађа, јер је Он Створитељ.

    Сварога је као симбол представљао коловрат-Словенска свастика (симбол сунца) са осам кракова. На статуама Сварог је представљан седећи, на престолу, попут краља. На прсима је имао орла, а у рукама два жезла која су имала изглед Сунца. На глави је често имао шлем са бивољим роговима. Остали богови су били испред њега. Дан посвећен Сварогу је био уторак. Најзначајнији празник посвећен овом божанству је падао вероватно на 22. децембар (доба зимског суноврата).Словени су веровали да се у време зимске краткодневнице рађа младо Сунце, које је требало ојачати. Практикује се низ радњи, попут паљења бадњака и потпаљивање грана шљива уз реченицу ,,Ја те потпалих, а ти да ми родиш’’. Ова реченица испрва изгледа као да се бакљом која се приноси шљиви заправо прети. Међутим бакљом се потпаљује младо Сунце и тражи од њега да донесе плодност у следећој години. Бадњаком се такође ојачава Сунце и потпаљује. Како је Сварог соларно божанство, те све радње су намењене њему.

     Сварог и Сварожић су ту у односу великог Бога Сунца и малог Божића Сунца. На Божић се рађа Сварожић и почиње да јача. Само име „Божић“ потиче од тога да се тад рађа мали Бог. Касније је хришћанство преузело тај термин да би тиме означило празник посвећен рађању Исуса, који заправо није у потпуности бог, већ богочовек. Такође крајње је очито да Словени сматрају Божић најзначајнијим празником, иако је цео мит хришћанства заснован на Христовом васкрснућу. Овај феномен заправо говори колико је соларни култ код Словена остао јак.Сварог је поседовао и велики ковачки чекић.

      Такође, Сварогово култно место било је и огњиште и уз њега су се често вршили обреди посвећени Сварогу. Од животиња представљао га је најчешће орао. Од биљака било му је посвећено пре свега жито. У Сварога су се Словени често клели и та реч је морала бити испуњена. Сем тога, приликом склапања братстава, мира и других важних друштвених и политичких договора, Словени су се заклињали Сварогом и Сунцем. Реч дата Сварогу је имала много веће значење од речи датих другим боговима. Вероватно је то зато што је Сварог био ипак чувар реда, како небеског тако и земаљског.

      Већи број митолога сматра да Сварог и Сварожић треба да се посматрају тако да је Сварог отац ватре и сунце, индијско небо - Сварга или Индра, док би Сварожић био дете неба, кога је небо и родило. Буслаев је тако разграничио једно и друго божанство, доказујући како Сварог није само Хефест, „него и отац ватре и сунце, он је индијско небо (Svarga) Индра; Сварожић је дете неба, кога је небо родило. Дакле Сварог се сматрао „великом ватром“, а земаљска ватра „малом ватром", те према томе, као најпоузданије, прихватамо да је Сварожићев отац било небо или Сварог,

        Дакле, на Бадњи дан на вечерњој ватри сахрањује се Стари Бог -Сварог, тј. Коледо, да би се из подмлађеног Огња родио Божић - Сварожић. Асов, приређивач Велесове књиге у својим коментарима наглашава како је "Сварог - небески Бог, Деда Богова"