Весна

 

          Весна је код Словена Богиња пролећа, а повезана је и са младошћу. Весна је Богиња која је код народа јако омиљена јер смењује владавину зиме и смрти, односно Моране. Морана је владала зимом, а тај период су Словени (поготово северни) повезивали са смрћу. Зима је у то време била обележена недостатком хране, разним болестима које проузрокује хладноћа, а тиме и са много смрти.

          Весна доноси зелена поља, цветање, пријатно време, погодније за живот и рад. Овим променама у природи Весна доноси радост у домове Словена. Пролеће су Словени славили управо из разлога што побеђује зиму и представља најаву за летње доба. Како је пролеће у народу симболизовало почетак лепог доба, кад природа цвета, буди се, поново рађа и живот се обнавља, тако је и Весна добила улогу као Богиња младости.

    Весна представља једно од најсветлијих божанстава и зато је међу народом омиљена. О тој чињеници сведочи и то да је нарочито код Срба често женско име Весна.  Људи дају ћеркама то име верујући да ће њихове ћерке бити радосне и веселе попут Богиње Весне, односно, попут пролећа. Да је Весна светло Божанство говори и то да на староиндијском реч Вас значи бити светао, јасан, светлост. А управо та реч се налази у корену Весниног имена. Ова чињеница говори такође о томе да је Весна била Божанство још док су словени били у Азији, и пре него сто су се доселили у Европу. 

 

         Наиме, Весна је била узор женама. Она је лепа и моћна, око себе шири опојне мирисе. Поред лепоте, приписана јој је и моћ над топлотом Сунца, без кога не би могло да дође пролеће.Весна никад није била усамљена. Њу су пратили Геровит, који је бдио над њом, и СтриБог, Бог ветра и ваздуха.Весна је Богиња Победница. Она побеђује смрт и зиму, и доноси своју владавину у природу. Ову победу је народ обележавао у својим обичајима.

      Према легенди, СтриБог је Весну доносио сваког пролећа на крилима лаког и пријатног поветарца. У обрачуну између Моране и Весне, Словени су се увек опредељивали за Весну. У обичајима су Словени на грани носили лутку Весне, док је лутка Моране била топљена у реци или спаљивана. Овај обичај је симболично обележавао победу Весне над Мораном. Наравно, никад Веснина победа није коначна, већ се циклично све понавља сваке године. Борба између Весне и Моране показује да Весна има особине која су честе међу смртницима, нетрпељивост према другим женама, љубомору и тежњу ка моћи.

          Траг о савезу Весне и народа може се наћи и у молитвама и многим магијским радњама, којима је такође мотив терање зиме и смрти из домова, где би Морана намеравала узимати душе и наносити патње. Наиме, верује се да Весна помаже људима и да опоравља зимом нарушено здравље и усклађује природу да буде хармонична, а тиме крепи и ум и срце људи. Овиме је Весна доносила слогу и љубав.

 

        Један од празника посвећених Весни славио се са супружницима који су склопили брак предходне године. Био је то један од најрадоснијих празника Словена. За ту прилику су спремани колачи са медом, названи меденчићима. Међутим, овај празник је касније црква везала за дан четрдесет мученика, 23. март, и данас познат као Младенци.

       Веснин цветни празник такође се одржао и данас се назива Цвети. У Весниним обредима давало се верницима да прогутају лесков пупољак или глогов лист. Деца су у време цветања врба кићена врбиним ресама, а око врата су им се стављали звончићи. Овај обред је и у хрићанству одржао своје име, а име му је Врбица.  Јаја су се фарбала у пролеће, обично у црвену боју, која је симболизовала сунце, ватру и топлину, коју је Весна доносила својим доласком. Јаја су се заједно са хлебом и вином поклањала домаћину куће.

       

            Кукавицу су Словени сматрали злом срећом на пролеће, а поготову кад закука, док је ластавица срећна птица, чак се поистовећује са Весном, јер су ластавице једини опипљиви весник пролећа. Ластавице никад нису ловљене, чак породице сматрају срећом кад ластавице свију гнездо испод њиховог крова. Обреде посвећене Весни красиле су и Додоле, младе девојке које су певале песме посвећене Весни, а биле су украшене лишћем и цветним венцима. Додоле су биле део ритуала дозивања кише, који није приређиван само у част Весне, већ и многих других богова. Весну су Словени доживљавали као лепу, насмејану младу девојку окићену венцима и у белој или зеленој хаљини. Коса јој је била украшена цветним звонима. Имала је крупне очи. У доњем делу струка имала је велики цветни венац.Бића посвећена Весни су била ласте, кукавице и роде.

Да резимирамо празници која су посвећени Весни су у хришћансву задржани, а то су Врбица, Цвети и Младенци.