Баба Јага

 

           Баба Јага је била словенска Богиња смрти и регенерације, међутим, ово Божанство представићемо касније и у оквиру излагања о митским бићима старих Словена. Разлог томе је што је Баба Јага много познатија као вештица из бајки словенских народа, која је описана као језиво биће које живи у шумској колиби саграђеној од људских и животињских костију.

 

     Трансформација Баба Јаге у свести словенских народа одвијала се постепено, у периоду који је трајао више стотина година. Некадашње врховно женско Божанство прогнано је из словенске свести под утицајем хришћанства док је Божански аспект овог бића негиран. Кратак опис овог процеса приказаће различите начине на које се схватала Баба Јага.Назив Баба се у стара времена употребљавао да означи Богињу Мајку или Мајку Земљу. Бројни топоними који у себи садрже ово име указују на постојање култа богиње мајке међу старим Словенима, а као пример могу нам послужити називи следећих места: Бабин зуб, Бабино поље, Бабица, Бабушница итд.

        Два су начина на које се у та давна времена представљала Баба Јага: као млада и лепа жена или као ружна и језива старица. Први лик Баба Јаге симболизује све рађајући и регенеративни аспект врховне словенске богиње, док она у лику старице симболизује смрт саму. Баба Јага је такође и Богиња вештица која своје пандане има у митологијама осталих европских народа у грчкој митологији она је Хеката, у нордијској Хела а у келтској Керидвен. Вештичији атрибути Баба Јаге потенцирају се након прихватања хришћанства од стране словенских народа, па се ово биће најчешће приказивало као опасна зла вештица. Прихватање хришћанства представља ону тачку у развоју словенске свести у којој долази до трансформације лика Баба Јаге. Као и свако женско Божанство он у хришћанству губи свој Божански статус и постаје демонолико биће или људско биће необичних карактеристика.

       У руским бајкама срећемо Баба Јагу као вештицу која живи у шумској колиби на кокошијим ногама, која у свом поседу има различите магијске предмете и животиње. Она се каткад представља као зло биће које једе малу децу, као у приповеци Баба Јага, али и као жена која се бави магијом и која помаже херојима да остваре своје циљеве (бајка Дођи тамо не знам камо, донеси то не знам што). У оба случаја Баба Јага поставља главном лику бајке задатке коју он или она треба да испуне, што Радомир Подунавски тумачи као праксу иницијације у вештичији култ. Ово тумачење своју аргументацију има у чињеници да сви јунаци бајки који успевају да прођу Баба Јагина искушења добијају на поклон магијске предмете.

       Српски еквивалент руској Баба Јаги је Баба-Рога, биће којим мајке плаше своју неваљалу децу. У позадини ове претње крије се заправо страх хришћана од жене која се бави магијом а приписивање негативних особина Баба Јаги тј. Баба Роги представља покушај подривања моћи старе словенске врховне Богиње.

       И остали словенски народи имали су своју Баба Јагу..Код Словенаца је она Баба Петхра, код Босанаца Дивља баба, код Пољака Јази баба а код Чеха Иензабаба.

 

         Највероватније је да се из појаве Баба Јаге у словенским бајкама крије Богиња Мокош која је, као што је познато, била Богиња вештица.Још једна чињеница говори у прилог овој тези- Баба Јага се представља као преља што је био основни атрибут Мокоши. Најпознатија вештица из руских бајки описана је како седи за својим вретеном које се налазило у самом центру њене језиве колибе, што писац Диџон-Кенеди објашњава на следећи начин: Користећи људске кости и црева од којих је била саграђена њена колиба Баба Јага је на свом вретену испредала нити новог живота. Ово на најбољи начин описује Баба Јагу као некадашњу Богињу смрти и регенерације.