Радигост

 

...Као да и медведи ослушкују славно име и јелени застају да другима приповедају о Русима: Они не нападају већ се бране, а Грци ратују због похлепе своје. Зато се Руси поносе и хлебом дочекују, а Грци га отимају другима. О тој слави орлови кличу на све стране јер су Руси слободни и силни у степи......Приповедали су нам да смо некада давно, још док имадосмо храмове у Карпатима трговали са Арапима и другима. Дошљаци Радгоста уважаваху и ми им дажбине узимасмо честито, јер поштовасмо богове како нам је и поверено...                                                                                                Књига Велесова

 

 

             Радгост је Божанство чије нам само постојање говори много о нашим прецима. Скоро да је важније оно што се чита између редова од самог Бога.  

 

        Наиме хришћанска црква је одрадила маестралан посао у последњих 1000 година и скоро апсолутно затрла трагове наше некадашње вере. Уистину, ми сада скупљамо делиће слагалице, налик крхотинама огледала преко кога је прешло хиљаду година идеологије и верског фанатизма и тек можемо наслутити саму величину нашег некадашњег народа, а о истинитој историји и пореклу и да не говоримо. Чињеница је да бројимо 7522. годину Словенског календара али нико од нас верујућих не зна заправо од каквог то догађаја почињемо бројање. Да невоља буде већа некада велики народ разбијен је на међусобно сукобљене секте унутар хишћанске цркве и претворен у фанатике спремне да гину за крст, а да са њим немају апсолутно никакве везе јер дубоко у себи носе истину која је већа од пустињског секташтва

 

         ...Но, да се вратимо на самог Бога: Радгост је Бог домаћина-Онај који пресипа благостање и на путника намерника ма ко он био. Уистину велики народ смо били када смо намернике могли да дочекујемо као рођаке и да их угостимо као сопствене укућане. Радгостово начело је налагало и да се од трговачких каравана узима праведан порез, противно било каквој самовољи јамчећи трговцима из свих делова света личну сигурност и имовину. Управо стога чак су и Арапи радо залазили на сам север Европе и Азије знајући за Радгоста. Нека племена као на пример Туарези и Бербери и дан данас сматрају путника намерника светињом и узвраћају му част посете врхунским гостопримством.

 

        Морамо се чувати разних „историчара“ и „истраживача“ који пишу своје трактате о нашим прецима па чак наводе и да су домаћини подводили своје жене и децу путницима и слично. Све је то само делић напора да се окаља чистоћа Радгоста и Његовог наука. Наши су преци у својој мудрости и величини знали да част обавезује на поштење јер само исправан човек заслужује своје Богове. Стога Радгост је Бог поштовања ка путнику намернику, чак и лошег изгледа и имовног стања. Сама реч „Убог“ којом би се могао описати неки сироти намерник говори нам да су наши преци у таквом путнику видели делић Творца и уБогу брата те су му нудили коначиште и гостопримство.

           Што се Србије тиче чак и данас када смо под психолошким нападом већ деценијама гостопримство је прва особеност коју странци запазе посетивши Србију. Култ Радгоста говори нам да је живота било и пре Немањића и хришћанске цркве и да су наши преци пре „светаца-владара“ имали добро имовно стање и живели у благостању јер тешко да би култ Радгоста настао у сиромашном друштву које се труди да опстане и једва задовољава сопствене потребе.

 

           Симболи Радгоста су хлеб и со којом Словени симболишу благостање и гостопримство. Радгост је заштитник славља, весеља и гостопримства. Како приликом сваког већег славља у кућу долазе намерници то је Радгост и носилац славе, венчања, прослава рођења, заветовања, прославе завршетка пољских радова и слично.

 

          Намеће се теза да је наметањем хришћанства Радоста заменио св.Никола који је данас највећи светац у Срба, а и сам Радгост је један од највећих Богова уз раме Сварогу, Световиду, Перуну и Велесу