Перун Громовник – Бог Рушитељ

 

 

 

             ...Сећамо се Перуна и гле, небом језди весник на коњу белом. И он мач подиже до небеса, расеца облаке и грми. А нама жива вода потиче коју испијамо јер Сварог извор живота на земљи дарује...

           ...А Богу Перуну, громовнику, Богу битке и борбе говоримо: Ти оживљаваш нас непрестаним окретањем круга и водиш стазом Права кроз битке до Велике Тризне. И сви погинули у борби - нека вечно живе у Перуновом пуку...

        ...Слава Перуну - ОгњеБогу који стреле на непријатеље шаље и верно стазом предводи која је част и суд у војника. Он - златорун, милостив и праведан...

                                                                                Књига Велесова

 

 

        Перун је словенски Бог грома и неба. Сварог је такође Бог неба, али ова његова функција није идентична функцији Перуна. Сварог се пре схвата као бог васељене и бог духовног, нематеријалног неба у коме бораве душе и духовност. Можемо рећи да Сварог влада вишим небом, док Перун влада нижим, односно, Сварог влада васељеном, а Перун атмосфером.

       Перун је један од најмоћнијих богова Словена. Он представља рушитеља, будући да је он Бог временских и природних непогода.Перун је члан највећег и најјачег словенског Тројства (Триглава) заједно са Сварогом и Световидом. Теорија о Триглаву као концепту, а не као о божанству вероватно је новијег датума. Перун се на многим местима спомиње и као Сварогов и Велесов брат .

       Перун кажњава кривоклетнике, као и све људе који су зли. Везан је за правду као и свако божанство које је повезано са планетарном сфером Јупитера. Перун кажњава зле затварајући им небеске двери. Кривоклетство кажњава још за живота кривоклетника, а у извршавању казне најчешће употребљава муње. У многим списима из раног средњег века (Несторова хроника, Сборник Паисијев, Софyскиј Собор), па чак и у уговорима о миру, Словени су се заклињали на поштовање уговора управо Перуну. Перун би тако требало да казни и прокуне сваког ко би прекршио оно што је договорено.

        У хришћанским забелешкама из раног средњег века Перун се најчешће помиње, а често и сатанизује. Ово указује на то колико је чврсто био укорењен Перунов култ код Словена. О посвећености Перуну указује и чињеница да, до данас, многи топоними и биљке носе Перуново име. И дан-данас постоје изреке и клетве на неким словенским језицима које садрже Перуново име. До ђавола се на словачком може рећи До Парома, где Паром управо представља Перуна. На пољском реч Пиорун значи гром. Код балтичких Словена четвртак се звао Перендан итд. Име Перун је настало од суфикса -ун или -уњ (-унь), што означава вршиоца неке радње, и корена пер који значи ударати, разбити. Дакле Перун засигурно указује на ударача, разбијача, громовника, а такође и на Бога Уништитеља и Разоритеља. Зато му је и приписан утицај на природне непогоде. Легенде говоре да је, када се Перун у својој кочији возио по небу, грмело уздуж и попреко.

          Перун је на киповима представљан као јак мушкарац са брадом. Делови одеће говоре да се ради о ратнику у оклопу, што је случај са већином словенских богова. Постоје представе Перуна са каменом секиром у руци којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње.

          Перун је такође био повезан са ватром и ватреним животињама. Његова животиња била је ватрени петао, који је нека врста словенског Феникса. Његове животиње биле су и змајеви.

          Перунови обреди били су везани за ватру. Поред идола је горела вечна ватра, која није смела ни у ком случају да буде угашена.Перун је био и борац против суша. Једна теорија говори да је он имао утицаја на кишу, а друга да је на кишу утицај имала Додола, Перунова жена. Било како било, он је сигурно по том питању могао да учини много. Што се тиче биљака, храст је био неодвојиво везан за Перуна. Гром је често ударао у високи храст тако да је очигледна повезаност најмоћнијег дрвета и најсилније Бога. Код Срба се једна врста храста и данас зове грм, а ово име настало је од речи грмети. Дакле, очигледно је да је грм био посвећен грому, односно Перуну. Од других биљака ту су перуника, жалфија, коприва, јабука и чуваркућа. Перунове животиње биле су дивојарац и говече зубр или зубор.

         Кад нису имали храмове, Словени су се Перуну молили у гајевима, требиштима и испод храстова.

        Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија. У народној традицији Перун је остао, као и приче о њему, с тим што су многе примиле облик прича о светом Илији, док су друге такође морале да промене име главног јунака. Црква је сатанизовала Перуна, вероватно због његовог јаког култа и великог утицаја на животе људи. О томе говори Новгородска хроника:Год. 6497 (989) покрсти се Владимир. Владика Аћим дође у Новгород, и разори све жртвенике (требишта), обори Перуна, и нареди да се баци у Волхову; и вукоше га по блату тукући га бичем и штаповима; један зао дух уђе у грмело од клопарања точкова.Да перуника - осмолисни цвет,и Перун - као један облик божанства сунца, стоје у унутрашњем односу, говори и новији археолошкиналаз код Новгорода. Приликом ископавања 1951. у близини Новгорода, поред Peryn-а, на свега 4 км јужно од града, откривено је култно место које је лежало на узвишењу. Није случајно што се ублизини култног места на узвишењу налази сада црква Пресвете Богородице. "Култно место је имало осмолисну розету. Она се састоји из кружних форми, узвишени средњи део, на коме се морала наћи слика бога, и једно на узвишици текуће удубљење, где су у одговарајућим приликама паљене ватре. У близини места за идола откривени су остаци огњишта од пољског камена. Култно место је било посвећено Перуну, чији је култ на основу документа забележен у Новгороду. Форма розете култног места руски научници су повезали са именом извесних биљки, које се могу довести у везу са Перуном, на пр. српски: Перуника 'Iris' или украј. gromovyk, gromovnyk према гром 'Donner' (Перун је био бог грома).

       Нема никакве сумње, да је форма култног места могла симболизовати и Сунце, односно да је култно место изворно било посвећено богу Сунца а тек доцније и Перуну. Перунове Громовне стреле знане су и као "камене стреле" или "громов камен", према народном веровању ове камене стрелице се заривају у земљу након удара грома, да би после извесног времена изашле на површину. Оно што се у земљи налази јесу остаци из каменог доба (врхови стрела, копља, секира). Када би проналазили ове предмете, народ би их користио у лечењу, као амајлије, или као заштиту од удара грома. Слична предаја постоји и код других индоевропских народа, а јавља се и шире. Управо у овим громовним стрелама можемо препознати оружје бога Перуна, словенског громовника.