СтриБог

 

 

       О СтриБогу се данас зна веома мало. Многе информације о овом божанству изгубљене су временом, иако је СтриБог био један од најбитнијих Богова Словена. О његовој улози и значају сведочи то што се он помиње у свим старим еповима о Словенима. У епу „Слово о полку Игореве“ говори се о томе како ветрови, унуци Стрибогови, дувају с мора. Из овога се може закључити да је СтриБог, пошто има унуке, замишљан као старац. Унуци су му били ветрови свих праваца. Многи западни хроничари писали су да је СтриБог могао бити уништитељ доброг, али то не треба узимати претерано озбиљно, јер су ти хроничари увек писали са циљем да умање важност Словенских Богова и да наметну своју религију, углавном хришћанство.

 

        Да би се ово боље схватило, треба узети у обзир регион у коме су Словени живели. То су биле углавном равнице, близу река и мочвара. У оваквим пределима ветрови су могли да буду јаки, али не и ветрови који би уништавали, попут урагана и торнада. Тако и СтриБог није могао бити уништитељ. Да би се схватила његова улога треба погледати како је изграђено име овог Бога. Део имена казује да се ради о Божанству, односно,у имену је садржана реч Бог. О функцији СтриБога више би требао да нам каже први део имена,Стри. Простирати се на неким словенским језицима попут словачког каже розтрусоват. Очито је да је дошло до гласовне промене, па је с прешло у з, али иначе у овој речи налази се стри из СтриБоговог имена. Вероватно је по овоме да је он био распршитељ семена, простиралац и преноситељ малих ствари.

 

           Замишљан је као старац који је имао ратнички рог. Овим рогом је будио ветрове, своје унуке. Због ове особине многи војни заповедници су се идентификовали са СтриБогом и видели у њему идеал. Ветар нико не може обуздати и укротити тако да та сила и моћ без граница наводила је и војске да клекну и покоре се ветру. Тако су и кнезови често градили његове идоле и поштовали их. СтриБог је нарочито био поштован у Кијевској Русији, односно код источних Словена. О томе сведоче многи извори из тог времена. У спису „Повест времених лет“ помиње се како је СтриБогова статуа била саграђена на брегу изнад Кијева, заједно са статуама Перуна, Хорса, ДажБога, Симаргила и Мокоши.

 

        СтриБог је био и заштитник Весне, заједно са Јарилом. Он је као Бог ветра и ваздуха доносио Весну сваког пролећа на крилима лаког пролећног поветарца. Заједно су побеђивали сваког почетка пролећа Морану и доносили земаљском свету топлоту и боље услове за живот. Животиња која је била посвећена СтриБогу био је орао. Биљке посвећене СтриБогу су глог и дуб. Приликом давања завета, СтриБог је био чест гарант. Свечаности у СтриБогову част су се организовали и лети и зими. Лети вероватно да се призову ветрови и киша, док га је зими требало одобровољити. У периоду христианизације, особине СтриБога преузели су свети Ватроломеј и Стеван ветровити.